Studijska poseta – Trento u Italiji

Od 3. do 8. februara 2014. godine, organizacije Trentino za Balkan i Caritas Srbija organizovale su studijsku posetu gradu Trentu u Italiji (pokrajina Trentino, regija Trentino-Južni Tirol), pod nazivom ”Srbija i Trentino zajedno na putu reforme u psihijatriji”.

Predstavnici udruženja, članica mreže ”NaUm”, imali su priliku da se upoznaju sa radom Službi za mentalno zdravlje, funkcionisanjem Socijalnih kooperativa, kao i figurom UFE/Utenti e Familiari Esperti (Korisnici i članovi porodica koji su postali eksperti putem ličnog iskustva).

Grad Trento i pokrajina Trentino, po poslednjim podacima, imaju najviši kvalitet života u Italiji, što se vidi na svakom koraku, a njihov model i pristup licima sa mentalnim problemima predstavlja jedan od najhumanijih i najkvalitetnijih u svetu. Nakon dugog procesa konstantnog napredovanja i humanizacije u ovoj oblasti, u Italiji više ne postoje velike psihijatrijske bolnice. Po zakonu, na 10.000 stanovnika ne sme biti više od jednog kreveta. Najteži slučajevi smeštaju se na odeljenje psihijatrije u opštoj bolnici, ali nisu okruženi rešetkama već prozorima koji se mogu otvarati samo na kant, odozgo. Uslovi na odeljenju su kvalitetni, komfor je na visokom nivou, a sve je ukrašeno slikama i muralima. Ostavlja utisak dečjeg, bolničkog odeljenja. Hospitalizovani korisnici ne mogu da izađu 48 sati; posle toga mogu da podnesu zahtev, a po odobrenju – vrata bolnice su im otvorena. Fizičko sputavanje vezivanjem nije dozvoljeno i postoji propisana procedura kako primetiti indikacije i prve simptome agitiranosti hospitalizovanog korisnika. S obzirom na humanu i opuštenu atmosferu na odeljenju, do dramatičnih situacija vrlo retko dolazi. Psihijatar Klaudio Agostini koji nam je bio jedan od domaćina, a inače načelnik Dnevnog centra za mentalno zdravlje u Klesu, u svojoj 30-godišnjoj karijeri nije naložio osoblju da veže ijednog korisnika. Kako kaže, ”svaki psihijatar dobije po neki šamar, ali i svaki hirurg se ponekad poseče o nož”. Korisnici su o agresivnosti rekli da je “ćerka straha”. Znači, kad je straha manje i agresivnosti je manje. Primećeno je i da prisustvo više žena na odeljenju smanjuje broj agresivnih ispada.

1655880_583098338441675_135084474_n

Osim divnog medicinskog osoblja, hospitalizovanim korisnicima društvo prave i UFE (Utenti e Familiare Esperti) – osobe koje su, ili korisnici, ili članovi porodica korisnika, koji, zahvaljujući iskustvu patnje ili blizini onoga koji pati, imaju bogato umeće da priđu korisniku, razumeju ga i olakšaju mu bolničke dane. Oni prave društvo hospitalizovanim korisnicima, idu u šetnju sa njima, kupe im ono što im je potrebno itd. Sve zajedno, to je doprinelo lepšoj klimu na odeljenju i uticalo da se smanji broj hospitalizacija, a naročito ponovnih hospitalizacija. Prosečna dužina hospitalizacije je 12 dana. Da bi korisnik postao UFE, treba da je u dobrom stanju, stabilan, raspoložen, opušten, da prođe uspešno probni rad sa već iskusnim UFE, da bude prihvaćen od kolektiva, te da nije zavisan od alkohola ili psihoaktivnih supstanci. UFE je zastupljen i u Upravnom odboru. Sem na odeljenju psihijatrije, UFE može da radi u centru za mentalno zdravlje (Servizio di Salute Mentale) na različitim poslovima. Veliki broj 58 korisnika, kao i članova njihovih porodica našlo je sebe u ovom humanom zanimanju, a pritom imaju mogućnost i da zarade, te tako dopune redovne prihode koji su zbog prirode bolesti mali. UFE sturčno osoblje uvažava, on prisustvuje zajedničkom kolegijumu, njegovo mišljenje se ceni i on ima pravo na njega. UFE nikada ne može biti psihijatar, jer nije stručan za to, nije ni alternativa psihijatru, ali je prepoznata velika korist od angažovanja korisnika u ovom smislu. Njihovo iskustvo patnje i uspeha, snage da se bore i izbore sa bolešću, puno znače kao inspiracija onima koji prolaze kroz teške momente u životu. Svakog jutra postoji kontakt preko video konferencije između Centra za mentalno zdravlje i odeljenja za psihijatriju u opštoj bolnici. Centar za mentalno zdravlje se raspituje o stanju svakog od hospitalizovanih korisnika. Centar za mentalno zdravlje se nalazi u samom centru grada, nekoliko stotina metara od centralnog trga. U okviru Centra su i dnevna bolnica i dnevni boravak. Služba zadužena za brigu o licima sa problemima mentalnog zdravlja organizovana je teritorijalno i izuzev odeljenja za psihijatriju svi su smešteni u svojim kućama, ili u tzv. zaštićenom stanovanju gde se može ostati najduže tri godine – u slučaju teškog psihičkog stanja i socijalnog statusa. Jednu od takvih kuća smo posetili. Nosi naziv „Il casa del Sole” (“Kuća sunca”). Reč je o vrlo komfornom smeštaju na periferiji grada, sa lepom baštom i uslovima na kojima bi mnogi pozavideli. Korisnici u sistemu zaštićenog stanovanja imaju na raspolaganju medicinsko osoblje, bave se određenim radom, kako bi zaradili za džeparac, a finansiraju se iz državnih i privatnih fondova. Korisnici u ”Kući sunca” bave se nekim vidom keteringa, spremajući ukusne obroke što predstavlja i vid radne terapije. U okviru kompleksa kuće postoji igralište na koje i deca dolaze da se igraju, što najbolje govori koliko je urađeno na integraciji i destigmatizaciji. U Centru za mentalno zdravlje psihoterapija je besplatna i dostupna svima kojima je neophodna. Dnevni boravak je otvoren od 8h do 19h radnim danom, subotom i nedeljom od 8h do 14h. Predviđen je za one korisnike koji se dobro osećaju, ali imaju potrebu da vreme provode organizovano. Takođe, kada je neko u krizi, dolazi u Centar za mentalno zdravlje, a u njemu se obavljaju i kontrole stanja korisnika. Zaposleni u Centru kažu da se oni ne bave kontrolom već pružanjem pomoći. U okviru Centra se organizuju i grupe samopomoći. Tako postoje one za depresiju (najbrojnije), zatim za bipolarni poremećaj kao i za one koji čuju glasove.

UFE, korisnici i Centar za mentalno zdravlje izdaju i časopis koji se zove „Libera la Mente” (“Oslobodi svoj um”). Takođe, organizuju se aktivnosti kojima se korisnici animiraju i resocijalizuju. Oni posećuju brojna kulturna događanja, obilaze institucije kulture, učestvuju na sportskim turnirima… Kroz mnoge medijske napise radi se na destigmatizaciji korisnika i pozitivnoj slici o UFE, kao ljudima koji su se izborili sa svojim problemima i koji danas pomažu stručnom i tehničkom osoblju u cilju poboljšanja psihičkog stanja korisnika. Razbijaju se predrasude i otklanja se nepoverenje i strah prema korisnicima. U Trentu su uvideli da su korisnici spremniji da se otvore drugom korisniku. Svaki UFE se oseća zadovoljnim, jer je prebrodio probleme, poštovan je, koristan i lekari ga vide kao saradnika. Ukoliko dođe u krizu, prestaje da bude UFE, ali kad iz nje izađe može to ponovo postati. Na prijemu u Centru za mentalno zdravlje gotovo uvek je jedan UFE, koji srdačno dočekuje sve koji u Centar dođu. UFE se oseća ispunjen i zato što pomaže osoblju koje je svojevremeno pomoglo njemu samom. UFE ide i u vizitu, zajedno sa doktorima i osobljem. UFE nigde ne nose bele mantile, što ih još više približava korisnicima. Sve se radi u duhu zajedništva i pod sloganom „Fiducia e Speranza” (“poverenje i nada”). Jedan od ciljeva je i da bude što manje prinudnih hospitalizacija. U Trentu poslednjih godina ima samo oko 10 prinudnih hospitalizacij a godišnje! Od 10 ozbiljnih kriza, osam se reši teritorijalno, a ne hospitalizacijom. Koliko je uspešno izvedena reforma u oblasti mentalnog zdravlja vidi se i po tome što je smanjen broj suicida, jer mnogi sada traže pravovremenu pomoć psihijatra.

Centar za mentalno zdravlje i UFE organizuju i tzv. neobične događaje, pa su 2011. godine putovali sa troje kola od istočne do zapadne obale Sjedinjenih Američkih Država, a 2010. godine pokrenuli su inicijativu da se skupi novac i napravi škola u Africi. Prikupili su 30.000 eura, s time što  70.000 eura su dali država i privatni donatori. 2006. godine prešli su jedrenjakom Atlantik, a 2007, putovali vozom u Kinu. Oko 30 odsto troškova za ove izvanredne događaje snose UFE, a 70 odsto daju privatni sponzori. Zajedno na put idu UFE, korisnici i profesionalci. Sistem koji smo videli u Trentu je po rečima tamošnjih lekara i stručnjaka drugih profi la (ekonomista, pravnika…) u svakom pogledu mnogo isplativij i od klasičnog sistema, ali je u početku potrebno puno ulaganja. Neopravdan 60 je strah zaposlenih da će ostati bez posla. Naprotiv, sistem centara za mentalno zdravlje podrazumevaće potrebu za još većim brojem stručnog osoblja. Vrlo je interesantan i značajan i centar za kooperative, u čijem sistemu veliki udeo predstavljaju socij alne kooperative koje mogu da uključe i korisnike.

923122_583115161773326_431537933_n

Ne treba trošiti reči na to koliko smo lepo dočekani od svih ljudi iz organizacije Trentino za Balkan, Caritasa i svih lekara, medicinskih tehničara i sestara, UFE-a, psihologa, korisnika, volontera. Iz Italije nosimo samo pozitivne utiske o jako dobrim odnosima između stručnog i tehničkog osoblja sa korisnicima, o odličnoj organizaciji, o važnoj ulozi ne samo medicinskih sestara već i edukatora (terapeuta), o velikom iskustvu koje svi ovi ljudi imaju, o organizacij i zaštićenog stanovanja, o modelu UFE, o izrazito humanom odnosu prema korisnicima koji su stavljeni u centar zbivanja, pažnje i posvećenosti zaposlenih i o činjenici da je u Trentinu postignuta zavidna resocijalizacija korisnika. Na kraju, ističemo još jedan snažan utisak koji smo svi poneli iz Italije. Naime, iako ekonomske krize pogađa i one bogatije od nas, društvena i politička elita u pokrajini Trentino nije odlučila da uživa u samodovoljnosti i sopstvenom visokom standardu, već je spremna da finansira i pomogne da se poboljša kvalitet života korisnika psihijatrij skih usluga u Srbiji. Načelnik Centra za mentalno zdravlje, dr De Stefani to objašnjava citirajući velikog Mahatmu Gandija: „Budi promena koju želiš da vidiš u svetu”

Autor:

Darko Sekulić, Udruženje korisnika psihijatrijskih usluga i članova njihovih porodica ”Duša”

Advertisements