Šta je SHIZOFRENIJA?

To je mentalni (psihički, duševni) poremećaj.

Kada se javlja?

Najčešće u adolescenciji (pubertetu) i mladosti između 15 i 35 godina, ređe u starijem uzrastu.

Koji su uzroci nastanka pojave poremećaja?

1. Biološki faktori (nasleđe – predispozicija ukloliko je u bližoj ili daljoj familiji bilo duševnih poremećaja)
2. Mikromolekularni biohemijski poremećaj (poremećaj balansa neurohemijskih supstanci u mozgu)
3. Karakteristike ličnosti stečene tokom razvoja – odrastanja (odrastanje u potpunoj ili nepotpunoj porodici, način vaspitanja, porodični odnosi, školovanje i kulturne karakteristike sredine)

Koji su klinički oblici shizofrenije?

1. Paranoidni oblik (ideje proganjanja, praćenja, prisluškivanja, često prisutne i slušne halucinacije)
2. Jednostavni ili neproduktivni oblik (autizam – povlačenje iz spoljašnjeg sveta, prekid komunikacije, gubitak interesovanja, prestanak aktivnosti, zapostavljanje higijene i sl.)
3. Shizoafektivni oblik (emocionalna nestabilnost – od plača do smeha…)
4. Katatoni oblik može biti: Katatoni stupor: potpuna motorna ukočenost sa fiksiranim pogledom u jednu tačku (prisustvo ekstremnog sraha često i halucinacija). Katatoni nemir: izraziti psihički i motorni nemir ili agitacija (prisustvo ekstremnog straha često i halucinacija)

Koji su simptomi?

1. Takozvani pozitivni simptomi – sumanute ideje:

• Proganjanje (praćenje, prisluškivanje, posmatranje)
• Odnos i uticaj (sve što se događa u okolini ima veze sa pacijentom – na TVu govore o njemu/njoj i upućuju razne poruke, znake, simbole i sl.)
• Upravljanje i naređivanje (osoba mora da izvrši neku radnju ili izgovori neku misao ili reč jer “neko upravlja” njom ili joj “naređuje da to uradi).

2. Pojava takozvanih negativnih simptoma:

• Apatija
• Tupost
• Oskudan govor
• Povlačenje iz socijalne sredine (osamljivanje)
• Zanemarivanje lične higijene i higijene prostora
• Pad socijalne efikasnosti.

Kakav je tok i lečenje?

Poremećaj – oboljenje se javlja u epizodama.

Učetalost epizoda (pogoršanja) zavisi od:

1. Kvaliteta i kontinuiteta saradnje pacijenta sa terapeutom.
2. Kvaliteta i kontinuiteta saradnje rodbine u tretmanu.

Lečenje obuhvata:

• Farmakoterapiju,
• Psihoterapiju,
• Rehabilitaciju, resocijalizaciju i rekreaciju.

Kako možete pomoći sami sebi?

• Upoznajte svoju bolest
• Naučite da prepoznate rane simptome pogoršanja bolesti
• Sarađujte kvalitetno sa doktorom
• Otvoreno pričajte sa doktorom o lekovima i neželjenim reakcijama na lek
• Dajte Vi neki predlog za lečenje
• Uključite se u klub lečenih pacijenata naše institucije jer ćete tu ostvariti podršku u tretmanu, razumevanje i pomoć drugih pacijenata (samopomoć), kao i uticati na poboljšanje tretmana lečenja.

Kako porodica/rodbina može pomoći?                                           

• Ohrabrite Vašeg srodnika da potraži pomoć psihijatra
• Upoznajte se sa bolešću vašeg srodnika
• Naučite da prepoznate rane simptome pogoršanja bolesti
• Ako je nastupilo pogoršanje bolesti potražite pomoć
• Aktivno učestvujte
• Budite strpljivi i uporni
• Sarađujte sa terapeutom
• Uključite se u rad kluba rodbine lečenih pacijenata.

Važno je upamtiti:

• Shizofrenija se može lečiti!
• Budite strpljivi!
• Budite aktivni učesnik u lečenju-tretmanu!
• Kvalitetna i kontinuirana saradnja sa terapeutom u tretmanu smanjuje rizik od ponovnog javljanja epizode bolesti!

Pripremili:

Saradnici iz udruženja ”Zrak nade” koristeći materijal iz Vodiča za pacijente i članove porodica