O neurozama

Šta su neuroze?Screen shot 2015-05-23 at 1.44.26 AM

  • Neuroze NISU najteži psihički poremećaji
  • Neuroze NISU nešto što bi trebalo da te onemogućava da živiš normalno
  • Neuroze NISU znak da za tebe nema mesta, ako želiš da budeš tu
  • Neuroze JESU posledice preteranih reakcija našeg uma i tela na pojedine ideje i/ili situacije
  • Neuroze JESU, nažalost, prateća pojava savremenog života u kom se čovek sve jasnije otuđuje od svoje prave prirode i prava da bude slobodan u telu i duhu
  • Prepoznate neuroze JESU znak da nisi sam u tome i da ne treba da se stidiš da potražiš pomoć
  • Neuroze takođe jesu psihički poremećaji kod kojih je jedna od osnovnih karakteristika postojanje patološkog straha
  • Strah se kod neuroza ispoljava zavisno od samog tipa ličnosti obolelog
  • Oboleli nikad trajno ne gube pravi odnos prema realnosti i nisu skloni ka razvoju psihotičnih poremećaja
  • Uglavnom su poremećaji hroničnog tipa

Ako imate neki od simptoma iz neke od sledećih grupa simptoma, možda imate problema vezanih za neki od neurotičnih poremećaja.

Koji tipovi neuroza postoje?

Agorafobija

“Svaki put kada biramo sigurnost, mi pojačavamo strah.”  Čeri Huber                       

  • Strah i izbegavanje gužviScreen shot 2015-02-13 at 11.15.36 AM
  • Strah i izbegavanje javnih mesta
  • Strah od samostalnog putovanja
  • Strah od vožnje gradskim saobraćajem
  • Strah od odvajanja od kuće bez pratioca
  • Strah od nepoznatih delova grada
  • Strah od ostajanja sam kod kuće
  • Strah od čekanja u redu

Socijalna fobija

‘’Strah stvara strance od ljudi koji su ti mogli biti prijatelji.‘’  Širli Meklejn 

  • Strah od javnog nastupa
  • Izbegavanje određenih socijalnih situacija     Screen shot 2015-02-18 at 11.22.21 AM
  • Strah od znojenja, crvenjenja, nesvestice u određenom društvu
  • Osećanje zbunjenosti pred drugim, nepoznatim ljudima / autoritetima / određenim tipovima ljudi / drugim polom
  • Strah da se ne ispadne smešan, glup, neuredan
  • Nelagodnost kada je osoba posmatrana
  • Strah da se nešto radi, pokazuje, izvodi pred drugima, jede
  • Strah od moguće kritike
  • Strah od moguće neprihvaćenosti od strane društva
  • Intenzivna mentalna aktivnost da bi se izbegle potencijalno neprijatne socijalne situacije.

Panični poremećaj

”Bori se ili beži”   Volter Kenon                                                                                               

  • Napad straha u različitim situacijama i bez prepoznatljivog uzroka straha
  • Između napada se javlja strah od budućeg napada, ili od njegovih posledica (strah od g6a011168635db0970c01b8d15b7804970cubitka kontrole, od ludila, smrti)
  • Napad straha može biti praćen lupanjem srca, preznojavanjem, podrhtavanjem
  • Napad straha može biti praćen doživljajem gušenja, osećajem nelagode ili bolom u grudima, mukom, smetnjama u stomaku
  • Napad straha može biti praćen gubitkom svesti o svom identitetu, realnosti (ne znam gde sam), vrtoglavicom
  • Strah od umiranja
  • Napad straha uz utrnulost, pojavu toplih / hladnih talasa po telu.

Generalizovana anksioznost

”Ako se ceo život spremate za oluju, nikada nećete uživati u lepom danu”  Moris Vest                   

  • Strah i zabrinutost koji dugo traju, preterani su, preterno se izražavaju, i odnose se na više objekata
  • Osećanje “kao na ivici da se pukne”
  • Lako zamaranjeScreen shot 2015-02-13 at 11.38.04 AM
  • Smanjena koncentracija
  • Razdražljivost
  • Mišićna napetost
  • Poremećaji spavanja
  • “Slobodno lebdeći strah”, strah od nečeg neodređenog
  • Stalna preokupiranost brigama koja onemogućuje normalno funkcionisanje

 Hipohondrija

  • Uporno verovanje da je prisutno neko telesno oboljenje koje se nalazi iza postojećih senzacija (simptoma), iako ne postoji adekvatno objektivno medicinsko potkrepljenje Screen shot 2015-02-18 at 10.42.23 AM
  • Uporno odbijanje saveta lekara na osnovu objektivnih medicinskih nalaza
  • Potreba za brojnim nepotrebnim medicinskim pregledima
  • Stalna preokupacija telesnim senzacijama koje se shvataju kao simptomi i koji se odnose na više sistema u organizmu
  • Strah da je osoba obolela od neke teže bolesti.

Disocijativni/konverzivni poremećaj-histerija

Screen shot 2015-02-13 at 11.24.02 AM

  • Nesposobnost prisećanja važnih ličnih podataka, skorašnjih događaja koji su vezani sa stresom i traumama (disocijativni gubitak pamćenja)
  • Simptomi promene senzibiliteta bez postojanja dokaza o postojanju fizičke bolesti koja bi to izazvala (bol, anestezija, slabovidost, gluvoća…)
  • Simptomi promene motorike, bez dokaza o prisustvu fizičke bolesti (paralize, poremećaji kooordinacije, grčevi, tikovi, zamuckivanje, bezglasnost…)
  • Disocijativni i konverzivni simptomi mogu da imitiraju sva poznata medicinska, posebno neurološka oboljenja
  • Neočekivani odlazak od kuće sa nesposobnošću sećanja sopstvene prošlosti, i sa izmenom identiteta
  • Smanjenje ili odusustvo voljnih pokreta u dužem periodu (disocijativni stupor)
  • Somatoformni poremećaji (srčana nervoza, gastrična nervoza, psihogeni: iritabilni kolon, kašalj, učestalo mokrenje, opstipacija, lumbago, bolovi u raznim predelima, glavobolja…)
  • Različite telesne smetnje u odsustvu relevantnih medicinskih nalaza
  • Veći broj telesnih simptoma za koje nije nađeno odgovarajuće medicinsko objašnjenje
  • Somatoformni simptomi mogu poticati od bilo kog organskog sistema
  • Somatoformne bolesti ne karakteriše toliko strah od bolesti, koiko sama priroda simptoma / senzacija koje osećaju.

Depresivna neuroza

‘’Ništa živ čovek ne može izgubiti što mu jedno proleće ne bi moglo povratiti, niti može čovek trajno nesrećan biti dok se duša leči zaboravom a zemlja obnavlja prolećem.’’  Ivo Andrić

  • Osećanje tuge koje predugo trajeScreen shot 2015-02-13 at 11.15.48 AM
  • Obeshrabrenost, nespokojstvo, beznadežnost koji takođe predugo traju
  • Gubitak interesovanja za mnoge stvari u životu, ”Ništa nema smisla”
  • Manje vođenje računa o ličnoj higijeni i izgledu
  • Smanjena radna sposobnost
  • Promena raspoloženja, od tužnog i malodušnog do skoro normalnog.

Ostali poremećaji

‘’Ljudi idu mnogo dalje da bi izbegli nešto čega se boje, nego što idu da bi dobili nešto što žele.’’  Dan Brown                                                                             

  • Specifične fobije – fobije koje mogu da se odnose na bilo koji, od mnogih objekata, predmeta i situacija
  • Postraumatski stresni poremećaj                                                                                 Screen shot 2015-02-18 at 10.32.41 AM
  • Mešovito stanje depresije i straha
  • Poremećaji prilagođavanja
  • Akutna reakcija na stres
  • Neurastenija (karakterističan simptom, uporno i veoma neprijatno osećanje umora posle psihičkog i minimalnog fizičkog napora.)
  • Sindrom depersonalizacije i derealizacije.

Opsesivno kompulsivni poremećaj – OKP

‘’Kod unutrašnjih borbi koje čovek vodi sa samim sobom i sa nepoznatim silama u sebi, važi više nego igde pravilo: ne predaj se nikad.‘’  Ivo Andrić                                      

  • Prisilne misli i radnje koje se stalno ponavljaju
  • Stalna/česta zabrinutost mislima da će se nešto loše desiti, sebi ili drugima
  • 04Opterećenost mislima po kojima bi osoba mogla da uradi nešto loše
  • Strah osobe da bi mogla da uradi nešto nemoralno/loše
  • Strah od prljavštine, zaraze
  • Prevelika težnja ka urednosti, higijeni, tačnosti, simetriji
  • Preterana provera električnih uređaja, vrata, svega što bi moglo da dovede do neke opasnosti
  • Preterano ponavljanje nekih radnji, nebili se što bezbednije obavile (prolazak kroz vrata, prelazak preko ulice)
  • Sakupljanje starih novina, papirića, računa, zbog straha da se ne izgubi nesto vredno
  • Oboleli stalno proverava da nekog nije povredio
  • Preterani rituali čišćenja, spremanja, nameštanja stvari po posebnom redu.

Posttraumatski stresni poremećaj

‘’Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koji ćemo te događaje podneti, u dobroj meri zavisi od nas.”  Ivo Andrić                                            

  • Prisilne misli i radnje koje se stalno ponavljaju
  • Izazvan je zastrašujućim događajem
  • Simptomi počinju nakon 3 meseca nakon stresnog događaja, vrlo retko nakon nekoliko godina
  • Ponovno proživljavanje traume kroz snove ili povratne i nametljive misli
  • Flešbekovi i ponovno proživljavanje traumatskog događaja u trajanju od nekoliko minuta do nekoliko dana i uznemirujući snovi o traumatskom događaju.
  • Izbegavanje stimulusa koji podsećaju na traumu
  • Pokušaji da se izbegne razmišljanje ili razgovor o traumatskom događaju,      Screen shot 2015-02-18 at 10.38.15 AM
  • Osećaj emotivne obamrlosti
  • Izbegavanje aktivnosti u kojima je osoba nekad uživala,  osećaj beznađa
  • Problemi sa pamćenjem, otežana koncentracija
  • Teškoće u održavanju emotivnih veza
  • Povišena nadražljivost i emotivna uzbuđenost
  • Razdražljivost ili ljutnja
  • Osećaj krivice ili stida
  • Autodestruktivno ponašanje kao što je pretarana konzumacij alkohola
  • Problemi sa spavanjem
  • Opažanje stvari koje ne postoje.

Literatura:
Psihijatrija/neuroze; Ljubomir Erić, Predrag Kaličanin
Klinička psihijatrija; Prof.dr sci.med. Jovan Marić

Gde možete potražiti pomoć kada imate neke od gore pomenutih problema?

Screen shot 2015-06-01 at 2.14.05 PM

  • Dom zdravlja
  • Bolnice
  • Psihološka savetovališta
  • U udruženjima gde se pruža podrška osobama sa neurotskim problemima

Koje su metode prevazilaženja problema?

  • Psihoterapija (individualna i grupna)
  • Podrška u udruženjima koja podržavaju osobe sa ovim problemima
  • Grupe samopomoći (razmena iskustva sa osobama sa sličnim i istim problemima i uzajamna podrška)            file_1_434
  • Psihodrama
  • Podrška od strane porodice i prijatelja
  • Radno-okupaciona terapija i bavljenje sportom
  • Tehnike relaksacije
  • Farmakoterapija.

 

Pripremile:

Marija Benin, psiholog i REBT terapeut, Udruženje ”Herc”

Sanja Trifunović i Larisa Despotović, voditeljke grupa za samopomoć, Udruženje ”Herc”

Advertisements